Одвајањем топлог и хладног флуида кроз чврсти зид, пренос топлоте узастопно пролази кроз три фазе: конвекцијски пренос топлоте у врућем флуиду, кондукцијски пренос топлоте кроз чврсти зид и конвекцијски пренос топлоте у хладном флуиду. У најчешћем индиректном измењивачу топлоте, проводљивост и конвекција су примарне методе преноса топлоте. Врући флуид прво преноси топлоту на једну страну зида цеви путем конвекције, затим спроводи топлоту са једне стране зида цеви на другу, и на крају, друга страна зида цеви преноси топлоту хладном флуиду путем конвекције, чиме се завршава процес преноса топлоте. Овај принцип обезбеђује да течности не дођу у директан контакт током рада, избегавајући унакрсну-контаминацију и чинећи га погодним за индустријске примене које захтевају високу чистоћу течности.
Плочасти измењивачи топлоте се састоје од две заварене плоче формиране поступком-прешања. Унутрашњи канали за проток топлих и хладних медија су уграђени, а плоче су распоређене тако да формирају различите петље за размену топлоте. С друге стране, размењивачи топлоте са омотачем{3}}и-одвајају хладне и топле течности кроз чврсти зид, при чему се размена топлоте остварује преко -преноса-зида на зид.
Што је већа брзина протока медијума унутар измењивача топлоте, већи је његов коефицијент преноса топлоте. Због тога повећање протока медијума у измењивачу топлоте може значајно побољшати ефекат размене топлоте. Међутим, негативан утицај повећања протока је то што повећава пад притиска кроз измењивач топлоте и повећава потрошњу енергије пумпе. Према томе, мора постојати одговарајући распон.
